Piše: Andrej Nikolaidis
Znate one filmove u kojima vam je nakon pet minuta jasno ko je ubica, ali se reditelj do kraja, kao, trudi da vas drži u neizvjesnosti? Od takve je vrste dosadni uradak o budućoj crnogorskoj vladi.
Kao, napeto je, možda je ovaj, možda je onaj. Ali svi zapravo znaju sve: i ko je i šta je i kako je. A znate ono kad gledate film a neko dođe i ispriča vam kraj. Čovjek bi obično popizdio zbog toga. Ali ako je u pitanju film čiji kraj svi znaju, a znaju: koga briga?
Baš to je sinoć na A plus televiziji učinio Andrej Milović, funkcioner PES-a.
Evo šta je rekao: “Ne treba narod oko toga da zabavljamo i opterećujemo. Treba da formiramo stabilnu i proevropsku vladu i rješavamo probleme građana. Iskreno se nadam da će novu vladu činiti Pokret Evropa sad, Za budućnost Crne Gore i Demokrate uz učešće manjinskih stranaka. To treba da bude kostur i stub stabilne i jake vlade uz poštovanje principa koje smo prezentovali”.
Vladu će, dakle, da ponovimo šta je Milović rekao, činiti PES, bivši Front i Demokrate. A u tome, u vladi koju čine pobjednici izbora 30. avgusta, “učestvovaće” manjinske stranke. Milović je jasno naglasio ko vladu čini a ko u njoj učestvuje. I vještačko cvijeće na stolu učestvuje u kadru, ali scenu čine akteri. Pa bujrum.
Milović je dodao da je bivši Front poželjan u vladi “ako su spremni da poštuju strateška opredjeljenja i da ne otvaraju regionalne probleme”.
Nema problema. Vaše stateško opredjeljenje je Srpski svet, to će vam Front poštovati.
Zapravo će zajedničkom strateškom opredjeljenju snažno doprinijeti sa mjesta ministra prosvjete. Jer je identitetski inžinjering vaš drugi strateški prioritet.
I ne, neće bivši Front otvarati regionalne probleme, zato što to usporava konsolidaciju Srpskog sveta. Završeno vam je to. Da ostanemo do kraja u analogiji sa B filmom. Kada ukloniš eksplozije, scene jurnjave i tuče, kao i pokoju scenu seksa, ono što preostane jednostavna je, banalna priča.
Pustite šta ko priča, batalite sve podzaplete i bočne replike, koje ionako postoje samo da bi skrenule pažnju sa očitog trivijalnog narativa. Gledajte proces. Pustite “šta ko priča”. Pratite šta se događa.
Novim su vlastima usta puna Evrope. Ne od juče, nego evo tri godine. Za te tri godine, jesmo li bliže Evropi? Nismo, nego smo znatno dalje.
Za te tri godine, iako ga vlasti ne spominju, jesmo li bliže ili dalje Srpskom svetu? Bliže, bliže. Zapravo sve dublje, dublje u njemu.
Je li Aleksandar Vučić izokola rekao da u vladu mora bivši Front? Jeste. je li nakon toga Spajić pozvao Front u vladu? Jeste. Ko, dakle, i gdje uistinu sastavlja vladu?
Je li strankama manjinskih naroda nekada bio neprihvatljiv Front? Jeste. Je li im sad prihvatljiv? Jeste. Je li se Front promijenio – osim što je promijenio ime? Nije. Ali će dati časnu pionirsku da će se promijeniti.
Normalizacijom Fronta i simbolički će biti završena konsolidacija vlasti uspostavljene klerikalnom kontrarevolucijom. To je neizbježno i bolje je da se desi prije nego kasnije. Jer mrcvarenje nikome nije u interesu: najmanje mrcvarenome.
Asimilacija nije nezakonita. Niko vas, najmanje EU, SAD i NATO, neće braniti od asimilacije.
Tim prije što ne postoji unutrašnji otpor. Otpor je ugušen u sitnim kompromisima, od kojih je svaki sljedeći bio neetičniji i gluplji. Svi hoće u vlast. Svima je sve prihvatljivo. Samo neki vlastima nisu prihvatljivi. Ali se oni nadaju da bi to mogli postati.
Ovaj film nema sretan kraj.
CDM
